Odlazak u grad

Uzela je svoje stvari, strpala u kofer
tamo dole na stanici cekao je sofer
imala je s’ matorcima uvek samo svadje
ukrala je nesto para, tek da joj se nadje

Od straha drhti k’o prut
sendvic da zavara glad
tri cigarete uz put
u grad

Steze oznojen dlan
morala je kad-tad
ona ostvaruje san
u grad

Po korzou iste face besmisleno kruze
subotom i nedeljom je ostajala duze
kuci svojoj kad zakasni tukli kao stoku
bila im je crna ovca, svima trn u oku

Volela je svoje tajne za sebe da cuva
ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva
gde ce, nije htela nista nikome da kaze
milicija i rodjaci, svi ce da je traze